Alogia interview

Kada se bilo kojem metal fanu na području regiona spomene ime Alogia, to znači spominjanje najpoznatijeg metal banda sa prostora ex-Jugoslavije, koji je osim domaće karijere postigao i zapažen internacionalni uspjeh.
Kad se malo upućenijim poznavaocima progresivnoga metala spomene ime Expedition Delta, prva asocijacija definitivno je kvalitetan glazbeni projekt koji je okupio mnoga poznata imena svjetske metal scene. Kada se još spomenu bandovi poput Lunar Pocketa, Numenora, Psychoparadoxa, ime Srđana Brankovića postaje nezaobilazno. Dio kreativnog Alogia / Psychoparadox tandema Srđan Branković / Miroslav Branković, tijekom dosadašnje karijere pokazao je sav svoj talenat, virtuoznost i nadasve nevjerojatno inovativan pristup glazbi, bilo da je u pitanju Alogia, Expedition Delta, Psychoparadox, Lunar Pocket, Numenor, suradnja sa američkim prog metal legendama Shadow Gallery, suradnja sa makedonskim pop idolom Ivanom Radenovom, u ulozi skladatelja i aranžera (gdje gostuju Vladimir Djedović iz Alogie na klavijaturama i Saška Janković iz Lunar Pocketa kao back vokal) ili gostovanje na albumu grupe Hetera. Bila mi je čast popričati sa Srđanom u vezi Alogie ali i svih spomenutih bandova i otkriti neke detalje koji će, vjerujem, zanimati svakog istinskog metal i rock fana. Ekskluzivno za Vison Rock Metal – Srđan Branković.

1. Prošlo je 10 godina od vašeg albuma “Priče O Vremenu”. Kada pogledate unatrag te godine kada ste startali pa sve do perioda izlaska prvog albuma, kako sada gledate na sve to? Da li bi se vratili u ono vrijeme i nešto promijenili ili ste apsolutno zadovoljni svime učinjenim?

Vezano za naš prvi album – mislim da je 2002. godina bila savršena za objavljiavnje jednog takvog cd-a, koji je u to vreme bio zaista pravo stilsko/idejno osveženje na srpskoj sceni. Uvek postoji ta dilema i pitanje : “Da li je trebalo da uradimo drugačije?” Mislim da je to pitanje besmisleno, jer svako doba donosi novo iskustvo i nove ideje i nikada ne mozeš biti u potpunosti zadovoljan prošlošću. Ja sam se uvek trudio da uživam u trenutku i da radim onako kako u trenutku osećam – a ovaj bend je uvek tako i radio. Ako nešto prebacujem ovom bendu, jeste to što smo možda ponekad bili suviše spori i stidljivi.

2. Kakvo je bilo stanje na smederevskoj sceni u to vrijeme?

U to vreme je bilo mnogo više autorskih bendova. Od svih bendova koji su tada radili, mislim da nijedan više ne postoji, izuzev punk benda Potres.

3. Koje stvari bi dan izdvojili sa prvog albuma kao najdraže?

“Tonem u san”, “Lament”… “Bajka”. Ponekad padnem u iskušenje da ponovo snimimo te pesme, ali onda shvatim da je možda ipak najbolje da ostanu takve kakve jesu, sa pečatom vremena u kojem su i nastajale.

4. Kakav je bio u ono vrijeme odnos domaćih izdavača prema metal bendovima, a kakav je danas?

Muzička rock industrija je još uvek postojala. “One records” i “Rock Express” su zaista pružili veliku šansu tadašnjoj rock/metal sceni. Mnogi albumi su objavljeni pod ovim etiketama, ali su jako retki oni koji su opstali i napravili nešto konkretno. Nažalost, danas se sve svelo na “free download”, što je meni jako tužno, jer meni objavljivanje albuma podrazumeva i štampanje CDa, reklamu, promociju. To je tradicija koje bih se nerado odrekao.

5. Koje vam je najdraže mjesto na kom ste svirali i koja su mjesta na kojima bi željeli nastupati?

Svakako su mi najdraži naši solo nastupi u beogradskom SKC-u, kao i neki jako stari nastupi koje smo imali dok sam bio veoma mlad. U to vreme sam sve to nekako emotivnije doživljavao. Inače, prvi put je uvek najlepše – najlepše mi je bilo prvi put u Beogradu, prvi put u Banja Luci, Sarajevu, Skoplju… uopšte mi nije važno mesto i ime grada, već povratna energija na nastupima.

6. Kako to da je između albuma “Priče O Vremenu” i “Priče O Životu” proteklo 2 godine, dok se na novi album moralo čekati 6 godina? Zašto tolika stanka?

Mnogo toga smo uradili u medjuvremenu, Expedition Delta, live Alogia album i DVD, a priznajem da smo malo bili i lenji – na samom kraju, plan rada nas je jako usporio. Čekali smo na pravu ponudu, jer smo želeli da zaista “objavimo album”, sa svim onim stvarima koje to podrazumevaju (reklama, štampanje tiraža, distribucija, promotivni nastup za medije). To je teško organizovati. Najbolju ponudu smo dobili od Power Music-a (Van Gogh, Djordje David, Kiki Lesendrić) i tek posle toga smo “prionuli na rad” i rešili da privedemo čitav proces kraju. Zapravo smo album jako brzo snimili, ali nam je bilo potrebno neko vreme da sredimo ugovore i definišemo s kim ćemo i kako ćemo raditi.

7. Srđane, tvoj projekt Expedition Delta ostvario je zavidan uspijeh na stranom tržištu. Da li si zadovoljan kako se stvari odvijaju vani? Da li američka kuća Prog Rock Records obavlja dobar posao po pitanju distribucije? Kako je uopće došlo do suradnje sa svim gostima koji ti gostuju na albumu? Ima li kakvih planova za novim albumom Expediton Delte?

Jako sam zadovoljan recenzijama i kritikama (mahom desetke i devetke na/u svim većim i poznatijim stranim sajtovima i magazinima), lepo je i to što sam postao internet-prijatelj sa nekim, meni jako dragim, stranim muzičarima. Sve je to rezultiralo i mojim sviranjem na poslednjem “Shadow Gallery” albumu (zajedno sa pevačem grupe Primal Fear). Već je dogovoreno snimanje za “Expedition Delta 2”, nadam se da ćemo to do kraja godine i završiti.

8. Drugi album Alogie “Priče O Životu” iznjedrio je dosta hitova. Meni najdraža stvar na albumu je “Kao Snegovi”. Po mom mišljenju, ta stvar je trebala biti veliki hit na Balkanu. Žalosno je što vam mediji poput MTV Adrie nisu bili baš naklonjeni i što niste bili medijski popračeni na način na koji to zaslužujete. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

Slažem se sa tobom. Jako mi je smešno to što ljudi poistovećuju rock i metal sa “MTV ideologijom”. MTV je prilično zatvoren za tradicionalnu gitarsku muziku. Pre ćete videti spotove Kerbera, Divljih Jagoda i Riblje Čorbe na PINKMUSIC kanalu, nego na MTV kanalu, koliko god apsurdno zvučalo. Jos je veći apsurd u tome što rock i metal publika pored sve kuknjave zbog “zatvorenosti medija za rock kulturu” na kraju osudjuje bendove koji uspeju da dodju do svog medijkog prostora. A još je smešnije kada osudjuju i članovi nekih bendova za koje pouzdano znam da se godinama bore za taj isti medijski prostor – na istom kanalu koji sada osudjuju. Balkanska pravila nikad ne umiru.

9. Koncert koji ste održali u SKC-u posjetilo je gotovo 1500 ljudi. Kakvi su dojmovi sa tog koncerta i kako danas gledate na taj veliki događaj u vašoj karijeri, prilikom kojega se snimio DVD?

To nije bio naš jedini beogradski koncert sa toliko prodatih karata, to je samo jedini koji je profesionalno snimljen. Ponosan sam na to, jer je na Balkanu, veruj mi, uzasno tesko doci do te vrste uspeha, posebno ak ose bavite ovom vrstom muzike.

10. Da li ste zadovoljni prijemom albuma “Secret Spheres of Art” koji ste snimili na engleskom jeziku za vanjsko tržište i izdali za njemački Loccomotive Music?

Da. Album se lepo prodavao, posebno u Japanu, mislim da smo tada uhvatili poslednji power metal talas u muzičkoj industriji. Inače bih sada puno toga promenio na toj verziji albuma. Mislim da smo sve to “ofrlje” snimili i možda smo pomalo površno preveli tekstove na engleski jezik, yapravo se uopšte nismo posvetili tome kako treba. Uradili smo ga gotovo bez ambicije i bez velikih očekivanja, a na kraju je ispalo da je objavljen za jako ozbiljnog izdavaca koji je ispoštovao ugovor i savim je fino prodao diskove.

11. Što band radi ovoga trenutka? Recite mi nešto o suradnji sa hrvatskim metal legendama Osmim Putnikom i pjesmi na kojoj zajednički radite? Interesira me kako je uopće došlo do toga da jednu svoju stvar prepustite Slađani Milošević?

Osmi putnik su nam jako dobri prijatelji i bend koji zaista puno poštujemo. Uostalom, “Glasno, glasnije” je prvi heavy metal album koji smo zavoleli brat i ja. Uz taj album smo odrasli. Sladjana je čula “Izdaju” u izvodjenju našeg pevača, posle čega smo dobili predlog da uradimo još jednu verziju pesme sa njom za potrebe kompilacije “Vreme brutalnih dobronamernika”. Bend je ovog trenutka upravo završio probu, spremamo se za putovanje i sutrašnji nastup u Madjarskoj.

12. Reci mi nešto o tvom najnovijem projektu Lunar Pocket? Kako si uopće došao na ideju za jedan artistički spoj metala, gothica i avangarde? U projektu je uz tebe Vladimir na klavijaturama. Kako je došlo do suradnje sa ostalim članovima?

“Lunar pocket” je nešto što ćete tek čuti. Do kraja leta bi trebalo da bude gotov ceo album. “Lunar Pocket” nam je napravio prostor da komponujemo malo drugačije muziku, po uzoru na neke stare bendove koje jako volimo (Candlemass, Tad Morose). Ovo je bila izuzetna prilika da se “oprobamo” sa sjajnom Saškom Janković, za koju slobodno mogu reći da je jedan od najboljih srpskih vokala. Saradjivala je sa raznim muzičarima (poznatim i nepoznatim), par puta pevala back vokale na Eurosongu, ali mislim da joj je uloga heavy metal frontmena možda čak i najbolje legla!

13. Snimili ste novi, dugoočekivani album “Priče O Snovima”. Kako ste zadovoljni samim albumom? Nove pjesme, one koje sam imao prilike čuti, malo su mekše i komercijalnije u odnosu na pjesme sa prva dva albuma. Jel to Alogia polagano ulazi u mainstream?

Alogia samo radi po starom, dobrom principu – prati put srca. Komponovali smo i snimali onako kako osećamo i kako želimo, bez ikakvih unapred odredjenih pravaca. Verovatno da su neki očekivali da će album zvučati drugačije, ali baš zato što ne želimo da radimo “ono što se od nas očekuje”, već ono što osećamo, baš zato ne sviramo turbo folk. bavljenje muzikom je naš svet slobode i to verovatno nikada nećemo sebi uskratiti. Ponekad promena prija i zabavnije je kada malo promeniš stvari, a baš zato i sviramo – da bi nam bilo lepo i zabavno. Ne znam koje si pesme čuo, ali mislim da su “Naša istina”, “Ljubav je ostala gladna”, “Ovo je kraj”, “Kad prodje sve”, “Milion godina”, “Iza zidova” logičan nastavak naših starih radova.

14. U međuvremenu si snimio album sa svojim side bandom Numenor, zajedno sa klavijaturistom Vladimirom (Alogia, Lunar Pocket). Radi se o odličnom melodično simfonijskom black metalu. Reci mi više o samom bandu i albumu?

Album je završem, u potrazi smo za stranim izdavačem, na youtube-u je već uploadovana pesma ” The eternal Champion”, a pre objavljivanja albuma ćemo postaviti još jednu – “The alchemist”. Toplo preporučujem fanovima Epic Black Metala.

15. Vidite li Alogiu za deset godina još uvijek kao metal band?

Da. Što ne mora da znači da nam bas svaka pesma mora biti totalni metal. Jedan Dream Theater ima toliko stilski različitih pesama i različitih faza, pa još uvek važe za metal bend. A i jako je relativna stvar šta je to “Metal”.

16. Koji su vaši favoriti od bandova i izvođača na prostorima na području Srbije i na prostorima bivše Jugoslavije?

Možda najviše poštovanja imam za grupu “Parni Valjak”. Sjajni tekstovi, komponovanje, sviranje, pevanje, zvuk. Smatram ih za najzreliji balkanski bend.

17. Kakva je vaša poruka za kraj, za fanove i čitatelje?

Verujte u svoju priču i ne odustajte od vaših snova!

Alogia official site

Alogia facebook

Alogia myspace